Isprika čitateljima Spectatorbloga

Tko radi taj i griješi.

Pa tako, ni ja nisam savršen, radim greške.
Ali, kada napravim grešku, ja je priznam, i ispričam se, uvijek.
Tako su me naučili majka i otac.
Svim čitateljima, onih 744, koji su pročitali članak objavljen pred jedan sat zbog iznesene krive pretpostavke.



U članku Hrvatska jesen, ili jesen Hrvatske? Završava sezona kiselih krastavaca, počela je sezona zabrana!
I to u dijelu teksta:
„Varaždin, stari grad kulture, baroka, prekrasno uređenih parkova, pristojnih i kulturnih, obrazovanih ljudi, čistih ulica, po kojima ne hračkaju klipani, čijim kafićima ne trešte cajke i Mice Trofrtaljke, veseli se događaju, dolasku Bajage! No tko zna što će od toga biti, ima još dana do tada, a ima i ideja. Još više je primitivnih pokvarenjaka, kojima je jedini životni cilj hračnut drugome u juhu. Onako, dobro ga potegnit, štono se kaže, iz pete!
Jer i Varaždin svoju konjinu za utrku ima. Što ako slučajno proturječi nadrkani Nedrk?!“

Iznio sam pretpostavku da Varaždin svoga konja za trku ima, te da će se koncertu Bajage suprotstaviti nadrkani Nedrk, protivnik tehnike štemanja kupaonskih pločica laktom.

 U trenutku pisanja članka, posve sam zaboravio, da osim toga konja za trku, Varaždin ima i Koradeovu ergelu, za koju ne znam, da li štemaju pločice laktom ili ne, ali znam da je od rata prošlo skoro trideset godina.

U trenutku pisanja članka, posve sam zaboravio, da osim toga konja za trku, Varaždin ima i Koradeovu ergelu, za koju ne znam, da li štemaju pločice laktom ili ne, ali znam da je od rata prošlo skoro trideset godina.



U trenutku pisanja članka, posve sam zaboravio, da osim toga konja za trku, Varaždin ima i Koradeovu ergelu, za koju ne znam, da li štemaju pločice laktom ili ne, ali znam da je od rata prošlo skoro trideset godina, znam da oni imaju zasluge za oslobođenje Hrvatske, prije svega za veliku pobjedu u Oluji.
I to je neosporno.
I za te zasluge su bogovski nagrađeni. Nešto kao da svaki mjesec dobivaju na lotu. Postali su državni rentijeri.

Da li su to te Pume?

Do kada više…

Ali znam, da je toga više dosta.
Dajte nam zraka gospodo, dajte da radimo, da živimo ove naše jebene i jadne živote, a vi ako nemate što raditi, primite se posla.

Ustajte u pet ujutro, radite od ve do ve, preživljavajte od plaće, jednako kao što preživljavamo mi.
Pa ćete vrlo brzo poslati u krasan kurac svakoga koji vam popuje i zabranjuje bilo što.

Naročito ako je džabalebaroš!

Izvor :

Spectator

Komentari

comments