Lazar Džamić: Naša poetika i britanska analitičnost

Krajem marta Lazar Džamić će tokom kratke posete Srbiji, promovisati svoju knjigu “Čaj od šljiva” u Beogradu i Novom Sadu, a potom će na Fakultetu za medije i komunikaciju održati predavanje “Skoro potpuno savršeno oglašavanje – kako kreirati uspešne poruke u svetu lakog ignorisanja”. Lazar Džamić je rukovodilac planiranja za razvoj brenda u Google ZOO. […]

image_pdfimage_print

Krajem marta Lazar Džamić će tokom kratke posete Srbiji, promovisati svoju knjigu “Čaj od šljiva” u Beogradu i Novom Sadu, a potom će na Fakultetu za medije i komunikaciju održati predavanje “Skoro potpuno savršeno oglašavanje – kako kreirati uspešne poruke u svetu lakog ignorisanja”.

Lazar Džamić je rukovodilac planiranja za razvoj brenda u Google ZOO. Jedan je od prvih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji, proglašen za Top 10 digital player tri godine za redom prema istraživanju magazina “Marketing Direct”. Redovan je član i predsednik žirija u nekoliko digitalnih kategorija za Direct Marketing Awards.

Lazar je bio direktor planiranja u nekoliko vodećih britanskih reklamnih agencija (EHS Brann, Kitcatt Nohr Digitas, Underwired). Nagrađivan je kao strateg na projektima za vodeće britanske klijente kao što su Waitrose, Virgin Holidays, Visit Wales, GAP, Glenfiddich, AXA, Nando’s i mnoge druge. Specijalista je za obuke iz oblasti digitalnog marketinga i čest govornik na prestižnim konferencijama širom sveta.

Prema sopstvenim rečima, cilj njegovog tima je da “pretvara svetlost u toplotu” — korišćenje obilja podataka sa kojima raspolaže Google, u emotivne priče za kreativne marketinške komunikacije.

Kada sednemo na kaficu posle mnogo godina, u čemu ćemo se prepoznati, a u čemu razlikovati, s obzirom da su nas oblikovala različita poslovna iskustva u različitim sredinama?

Mislim da bi se svakako prepoznali po i dalje prisutnoj želji za učenjem i usavršavanjem, kao i željom da naš pogled na svet artikulišemo u knjige – što je izgleda tebi i meni zajedničko! Takođe, po želji da naša struka, kao i bilo koja struka, funkcioniše po svetskim principima profesionalnosti i poštenja.

Razlika bi verovatno bila u čistoj izloženosti drugačijim iskustvima u praksi, jer zaista nema zamene za rad sa nekim od najboljih poslovnih mozgova za svetu. Hteo ili ne, čovek upije i uči osmozom, nešto što je privilegija samo nekoliko gradova na svetu – London je jedan od njih… To iskustvo je fantastičan trening za rad sa različitim mišljenjima, sa prevencijom konflikta, sa razumevanjem šta je to što ljude i kompanije tera da se stalno usavršavaju.

Razlikovali bi se, verovatno, i po vrsti umora koju osećamo: ti verovatno od nedostatka opšte strukture, ja od nedostatka vremena za sebe i porodicu, u svetu koji je prevashodno struktura i proces…

Dugo te nije bilo u ovdašnjoj javnosti, stizale su tek šture vesti o tebi. Unazad par godina vraćaš se „Cvećarnicom u kući cveća“, sad je tu i „Čaj od šljiva“ kog ćeš promovisati u Beogradu i Novom Sadu, gostuješ kao predavač na fakultetu za medije i komunikacije…Da li je Srbija konačno prepoznala fore i fazone Lazara Džamića ili je Lazar jednom davno otišao da bi se vratio s novim forama?

Vidi još:  Umrla je Jasna Babić, novinarka koja je razotkrila zagrebačku mafiju

Ovo drugo! (smeh)

Razlozi za moje veće angažovanje na našim prostorima su uglavnom lične prirode: želja za prenošenjem znanja i iskustva iz Londona, pokušaj da se i mi objasnimo sami sebima malo bolje u ogledalu Engleske, ali i želja za ponovnim vremenom sa prijateljima i za dubinom našeg prijateljstva. Idealno, trudiću se da budem jednom nogom u obe države, jer je tako najbolje i za mene i za njih.

Kakve je arome tvoj „Čaj od šljiva“? Konzumira li se na ex po srpski ili u malim gutljajima uz kolačić – po engleski?

To zavisi od čitaoca. Eseji su pisani tako da mogu da se pročitaju u jednom dahu, bukvalno između dve aktivnosti, kao mala pauza – ali i tako da se njima može vraćati više puta i svaki put otvoriti neku novu liniju razmišljanja ili ugao. Neku novu rečenicu koja, nadam se, zahteva podvlačenje. Tako bar ja volim da mislim o njima: ti tekstovi su kao labudovi – elegantni na površini, sa mnogo akcije ispod površine…

Aroma nije nostalgična, lepljiva ili sa patetičnim mirisom vruće rakije i svežih sarmi kao isključivosti, više kao dobrodošlog dodatka trpezi na kojoj je takođe i piletina u tika masali. Ideja je bila da se nađe pozicija u kojoj se engleski čaj služi sa našim slatkom od šljiva i tako dobije jedno bolje, bogatije iskustvo… Jer je i moje iskustvo u svetu do sada bilo takvo: samo mešavina dva sveta i dva mentaliteta mi je proizvodila potpunost. Pitanje nije ‘gde i šta je bolje ili gore’, nego kako ta dva mogu da rade zajedno. A to počinje razumevanjem.

Sloviš za jednog od iskusnijih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji, bio si šef za strategiju u jednom od Gugl timova, sa nadležnošću za deo Evrope i ulogom dau Gugl preneseš ‘staru’ marketing praksu i strategiju, znanje koje agencije i klijenti imaju posle decenija integrisanog marketinga i brendinga. Novije generacije tvoje ime asocira na digitalni marketing, a oni malo stariji pamte te po Marketing forama i fazonima. Jesu li Englezi prihvatili tvoje fore ili si ti usvojio njihove?

I jedno i drugo, mada mislim da sam ja bolje prošao! (smeh) Njihove fore su bolje. Naravno, to me nije sprečilo da im dodajem i svoje, i – opet – ta mešavina naše poetike i njihove analitičnosti je nešto što smatram mojom jačom stranom.

Citirao si jednom englesku izreku ‘U teoriji ne postoji razlika između teorije i prakse, ali postoji u praksi”. Kako si premostio taj jaz i da li ti je iskustvo u Britaniji pomoglo da objektivnije sagledaš sebe i da se izgradiš u profesionalnom smislu?

Vidi još:  Umrla je Jasna Babić, novinarka koja je razotkrila zagrebačku mafiju

Apsolutno! U Engleskoj se taj jaz premošćava pre svega praksom. Tu nema mnogo skrivanja: izguraju te ispred ljudi koji znaju šta rade i nema rupe u koju se može pobeći, tako da vrlo brzo čovek mora da sa sobom raščisti šta i koliko zna I gde mu treba pomoć. A pomoć se u Engleskoj smatra za pravo i obavezu, i vrlo se stimuliše taj nedostatak stida da se za pomoć pita. I onda, tako počinje put usavršavanja, permanentni valcer učenja, majstorstva i otkrivanja novih oblasti u kojima smo diletanti i gde postoji šansa za poboljšanjem. Marketing I biznis su danas preveliki za jednu osobu, čak i jedan tim ili agenciju, i zahtevaju mnogo različitih specijalnosti da bi bio efikasan. Suočavanje sa tom činjenicom zahteva i razumevanje sopstvenih slabosti, želja I mogućnosti, tako da je imalo dosta efekata i na lični razvoj i sazrevanje.

A sad da citiram tebe: “Naš mentalitet nije saher torta koja ima uredne slojeve, već činija špageta u kojoj je sve zamršeno.” Tvoje bavljenje alanfordofskom filozofijom koja nam je bila jako bliska i draga, pretpostavljam da znači da nisi sasvim otuđen od onoga što zovemo koreni. Kako funkcionišeš između te dve oprečnosti – ozbiljnosti funkcije Guglovog digitalnog stratega u konvencionalnoj britanskoj uređenosti i onoga što si odavde, makar kao deo “kolektivnog nesvesnog” poneo, uprkos tome što te užasavala polovna klima sažeta u definiciji jednoga tvog klijenta “marketing je: ja tebi marke, ti meni reklamu” ?

Da, tu definiciju marketinga mi je rekao jedan od preduzetnika u Nišu devedesetih godina, kada je nemačka marka bila, de fakto, zvanična jugoslovenska valuta. Genijalan odraz stanja naše poslovne kulture u to vreme!

U početku mi je balansiranje dva idioma bilo teže, jer sam imao tendenciju da na Srbiju zaboravim i ne mislim, kao posledica svega kroz šta smo svi mi prošli u devedesetima. Onda, kada sam se u glavi i duši nekako pomirio sa zemljom, shvatio sam da je ta dualnost perspektiva u stvari prednost u jednom gradu i jednoj industriji koji su po definiciji multikulturalni. Slovenska melanholija i tendencija da se postavljaju ‘velika pitanja’ su u stvari vrlo korisni za nekoga ko u struci strategije (opet, postavljanja velikih pitanja) teži da izgradi lični pečat. Meni su često rekli da moje ideje imaju jaku empatiju sa ljudima koji će koristiti taj proizvod ili uslugu I mislim da ta empatija dolazi iz mojih porodičnih I nacionalnih okolnosti…

Mislim da oba društva, čak I ta negativna Srbija koju često ogovaramo, imaju neke dobre strane (uz svoje loše) i moja je želja da u obema uživam. Mislim da mi moje englesko iskustvo pomaže da našu priču mnogo bolje razumem, (ne uvek i opravdam, ali svakako razumem), dok mi moje srpsko iskustvo omogućava da ni engleske komercijalne mitove ne uzimam zdravo za gotovo. Taj dupli set filtera je nešto najbolje što mi se u životu desilo.

Srbija je za ovih dvadesetak godina odmakla od kauzalnosti “ja tebi marke, ti meni reklamu”, bar kad je marketing u pitanju?

Vidi još:  Umrla je Jasna Babić, novinarka koja je razotkrila zagrebačku mafiju

Apsolutno! To je u poslovnom smislu, pre svega što se tiče marketinga, prilično drugačija zemlja. Postoje profesionalne agencije koje su deo svetskih grupa, ne samo nominalno, već i po praksi koju upražnjavaju. To znači da su se procesi i metodi takođe profesionalizovali. Nazivi funkcija su isti kao u svetu, postoje i neke – na primer strateški planer – kojih nije baš bilo ranije.

Naše agencije sada pobeđuju i na najvećim svetskim festivalima, odnose čak i najveća i najprestižnija priznanja kao što je Titatnijumski Lav u Kanu (za New Moment). To je velika stvar, i za njih i za zemlju i za struku. Velika inspiracija za mlađe kadrove i takođe potvrda kvaliteta za ozbiljne i velike (i strane i domaće) klijente: nagoveštaj da i kod nas postoje ozbiljne agencije koje ih mogu pratiti onako kako rade ‘napolju’.

Takođe, Srbija ima i odličnu digitalnu bazu talenta, mnogo ljudi koji zaista znaju kako se digitalni kanali koriste u poslovanju, ali imam utisak da tu klijenti kaskaju za talentom… Naravno, ima još i mnogo mesta za napredovanje, mnoge oblasti marketinga kod nas još ne postoje ili su tek u povoju, CRM na primer. Ali i tu postoje prvi koraci i polako se uči.

Tržište marketing usluga prati opšti nivo tržišta i tu treba biti realan. Nije fer upoređivati Srbiju i London, jer je London anomalija na svetskom nivou, a Englezima je trebalo 200 godina da izgrade sistem sa tim nivoom sofistikacije. Kada uporedim Srbiju sada sa onom koju sam napustio pre 17 godina, nema hiperinflacije, nema nevažećih para rasutih po parkovima, nema šverca, nema rata, nema prodaje deviza po ulicama i nema više baš toliko marketinga koji je samo ‘ja tebi marke, ti meni reklamu’…

[WPSM_COLORBOX id=3280]

Share Button
Izvor :

B92.net

Komentari

comments

You may also like

By 

Cookies nam pomažu pri pružanju usluga. Korištenjem naših usluga, prihvaćate naše korištenje cookies-a. Vidi više

Cookies Kolačići (COOKIES) Kako bi ova web stranica radila ispravno te da bismo bili u stanju vršiti daljnja unaprjeđenja stranice u svrhu poboljšavanja Vašega iskustva pregledavanja, ova stranica mora na Vaše računalo spremiti malenu količinu informacija (cookies) . Preko 90 % svih web stranica koristi ovu praksu, no prema odredbama Europske unije od 25. ožujka 2011. obvezni smo prije spremanja kolačića zatražiti vaš pristanak. Korištenjem web stranice pristajete na uporabu kolačića. Blokiranjem kolačića i dalje možete pregledavati stranicu, no neke njezine mogućnosti neće Vam biti dostupne. Što je kolačić? Kolačić je informacija spremljena na Vaše računalo od strane web stranice koju posjetite. Kolačići obično spremaju Vaše postavke, postavke za web stranicu, kao što su preferirani jezik ili adresa. Kasnije, kada opet otvorite istu web stranicu internetski preglednik šalje natrag kolačiće koji pripadaju toj stranici. Ovo omogućava stranici da prikaže informacije prilagođene Vašim potrebama. Kolačići mogu spremati širok raspon informacija uključujući osobne informacije (kao što je Vaše ime ili adresa e-pošte). Ipak, ova informacija može biti spremljena jedino ako Vi to omogućite – web stranice ne mogu dobiti pristup informacijama koji im niste dali i ne mogu pristupiti drugim datotekama na Vašem računalu. Zadane aktivnosti spremanja i slanja kolačića Vama nisu vidljive. Ipak, možete promjeniti postavke internetskog preglednika tako da možete sami birati hoćete li zahtjeve za spremanje kolačića odobriti ili odbiti, da pobrišete spremljene kolačiće automatski pri zatvaranju internetskog preglednika i slično. Kako onemogućiti kolačiće Isključivanjem kolačića odlučujete da li hoćete dopustiti pohranjivanje kolačića na vašem računalu. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem internetskome pregledniku. Za informacije o postavkama kolačića, odaberite internetski preglednik koji koristite. Chrome Firefox Internet Explorer 11 Internet Explorer 7, 8, 9, 10 Safari Opera Ako onemogućite kolačiće, nećete moći koristiti neke od funkcionalnosti na web stranicama Vipneta. Što su privremeni kolačići? Privremeni kolačići ili kolačići sesije uklanjaju se s računala po zatvaranju internetskog preglednika. Pomoću njih web-mjesta pohranjuju privremene podatke, poput stavki u košarici za kupnju. Što su stalni kolačići? Stalni ili spremljeni kolačići ostaju na računalu nakon zatvaranja internetskog preglednika. Pomoću njih web-mjesta pohranjuju podatke, kao što su ime za prijavu i zaporka, tako da se ne morate prijavljivati prilikom svakog posjeta određenom mjestu. Stalni kolačići ostat će na računalu danima, mjesecima, čak i godinama. Što su kolačići od prve strane? Kolačići prve strane dolaze s web-mjesta koje gledate, a mogu biti stalni ili privremeni. Pomoću tih kolačića web-mjesta mogu pohraniti podatke koje će ponovo koristiti prilikom sljedećeg posjeta tom web-mjestu. Što su kolačići treće strane? Kolačići treće strane dolaze s reklama drugih web-mjesta (kao što su skočne ili bilo koje druge reklame) koje se nalaze na web-mjestu koje gledate. Pomoću tih kolačića web-mjesta mogu pratiti korištenje interneta u marketinške svrhe. Da li dalicom.eu koristi kolačiće? Da, s primarnim ciljem kako bi naše web stranice vam omogućile bolje korisničko iskustvo. Kakve kolačiće koristi dalicom.eu i zašto Privremeni kolačići (engl. Session cookies) – to su privremeni kolačići koji ističu (i automatski se brišu) kada zatvorite internetski preglednik. Dalicom.eu ih koristi da omogući pristup sadržaju i omogući stvari koje možete učiniti kada se prijavite sa svojim podacima na dalicom.eu. Trajni kolačići (engl. Persistent cookies) – obično imaju datum isteka daleko u budućnosti te će ostati u vašem pregledniku, dok ne isteknu, ili dok ih ručno ne izbrišete. Dalicom.eu koristi trajne kolačiće za funkcionalnosti kao što su “Ostanite prijavljeni”, što korisnicima olakšava pristup stranicama kao registriranom korisniku. Također koristimo trajne kolačiće kako bi bolje razumjeli navike korisnika, tako da možemo poboljšati stranicu prema vašim navikama. Ova informacija je anonimna – ne vidimo individualne podatke korisnika. Da li na web-stranici ima kolačića treće strane? Ima nekoliko vanjskih servisa koji korisniku spremaju limitirane kolačiće. Ovi kolačići postavljeni su za normalno funkcioniranje određenih mogućnosti koje korisnicima olakšavaju pristup sadržaju. Za mjerenje posjećenosti dalicom.eu koristi Google analytics. Ako želite onemogućiti da vam navedeni servis spremaju kolačiće, možete to učiniti: Google Analytics Opt-out. Dalicom.eu koristi kolačiće u svrhu oglašavanja vlastitih proizvoda i usluga, te usluga i proizvoda svojih partnera koji bi korisnika mogli zanimati. Prikazivanje oglasa koje korisniku dostavlja dalicom.eu ili partner omogućuje se putem kolačića koje dalicom.eu, odnosno treća strana može postaviti u Web-preglednik korisnika. Korisnik uvijek može samostalno regulirati primanje kolačića putem postavki svojeg Web preglednika. Dodatne informacija oko isključivanja kolačića Trenutno postoji nekoliko web-stranica za isključivanje pohranjivanja kolačića za različite servise. http://www.allaboutcookies.org/ http://www.youronlinechoices.eu/

Close