U Srbiji vršlja oko 150 agenata, evo gde se kriju i kakvi su im zadaci

Strani tajni agenti vršljaju tamo i gde ne bi smelo da ih bude. Na desetine ih je u ministarstvima i javnim preduzećima, pa čak i u vojsci i policiji, gde zaposleni prolaze kroz najdetaljnije bezbednosne provere.

Slučaj Čeda Čolovića, nekadašnjeg oficira Vojske RSK, koji je odavao podatke hrvatskoj tajnoj službi, po mnogo čemu je specifičan. Reč je o penzionisanom generalu, invalidu, čije privođenje je javno obelodanjeno. To je pre njega u poslednjih 25 godina učinjeno svega četiri puta.

Hapšenja špijuna

Kako su nam ispričali nekadašnji bezbednjaci, prvo javno hapšenje bilo je početkom devedesetih, kada je priveden australijski tajni agent. Tokom rata na KiM uhapšeni su pripadnici grupe “Pauk” , koji su radili za francusku obaveštajnu službu na Kosovu, a pre nekoliko godina u špijunaži je uhvaćen jedan službenik Narodne banke Srbije.

 

– Vrhunac je hapšenje Momčila Perišića, tada načelnika Generalštaba VJ, koji je uhvaćen na delu, dok je predavao dokumenta sa oznakom vojne tajne američkom diplomati. Od sudskog gonjenja se uglavnom odustaje, a na te slučajeve se zaboravlja ili se zataškavaju. Tužilaštvu i sudovima se sugeriše da ih ostave po strani – objašnjava za “Blic” Božo Spasić, bivši operativac Državne bezbednosti.

Srpske tajne službe uglavnom ne pribegavaju hapšenjima. Po rečima Spasića, kada dođe do otkrivanja stranih agenata, stupaju u kontakt sa njihovim obaveštajnim službama, a zatim počinje trgovina.

– Razmenjuju se zatvorenici, koji nisu optuženi za teška krivična dela, ili politički osuđenici. Uglavnom se radi o ljudima koji nisu osumnjičeni za špijunske aktivnosti. Razmenjuju se informacije o trećim zemljama, traži se novac ili usluge druge vrste. Neretko se stupa u kontakt sa otkrivenim špijunom i sa njim započinje dvostruka igra. On tada prosleđuje podatke koju želi zemlja u kojoj otkriven – priča Spasić i dodaje da se hapšenja događaju u slučajevima “potrošenih agenata”.

Vidi još:  Više nije teorija zavjere! Istraživači dokazali

Oko 150 stranih agenata u Srbiji

Ne postoji ambasada u Beogradu koja nema službenika koji je zadužen za špijunažu. On od srpskih građana prikuplja podatke koje su interesantne za njegovu zemlju. Ipak, Spasić navodi da se takvi poslovi u diplomatiji smatraju legalnim pokušajima špijuniranja i da najveća kazna može da bude proterivanje iz zemlje domaćina.

U ovom trenutku u Srbiji aktivno deluje i prikuplja informacije oko 150 špijuna, a veliki broj njih infiltriran je u državne institucije. Kako navodi sagovornik “Blica”, bez toga ne postoji agentura.

– Iako svi zaposleni prolaze kroz rešeto prilikom zapošljavanja u ministarstvima vojske i policije, strane obaveštaje službe uspevaju da tamo proguraju svoje ljude ili vrbuju zaposlene – kaže Spasić.

Foto: Profimedia

Najviše tajnih agenata dolazi iz Engleske, Nemačke, Rusije, Kine i Amerike, a veoma su aktivni i pripadnici hrvatske, albanske, kosovske, pa čak i rumunske obaveštajne službe. Infrastrukturno su najjači Kinezi, a najaktivniji su Hrvati i Rumuni, koji su kao uslov za napredovanje u evrointegracijama naveli vlaško pitanje.

Šta zanima strane obaveštajne službe:

  • Nemci – prikupljaju podatke o migrantima, saradnji Srbije sa Rusijom
  • Hrvati – delovanja Vojske Srbije i ekonomske aktivnosti
  • Rusi – od delovanja Vojske Srbije, preko ekonomije i crkve, do odnosa sa EU
  • Kinezi – ekonomske aktivnosti
  • Rumuni – odnos prema vlaškoj manjini
  • Crnogorci – prate njihove kriminalce po Srbiji

Predstavnici zemalja u koje odlaze članovi srpskog državnog aparata uglavnom su do detalja upoznati sa stavovima Srbije po svim temama o kojima je predviđeno da se razgovara.

– Neretko se tu primenjuje princip diplomatske tašne – na pola sata se “izgube” važni dokumenti nekog državnog funkcionera. Druga strana potpuno pripremljan i sa spremnim odgovorima dolazi na sastanak – ističe naš sagovornik.

Vidi još:  Srpski mediji: Kosovski specijalci upali u srpska sela, uhićuju Srbe

Izvor :

blic.rs

Komentari

comments